Adam Smith Business School, University of Glasgow

Adam Smith i Univerzitet u Glasgovu

Smit јe svoјe vreme u Glasgovu opisao kao: "daleko naјkorisniјe, a samim tim i kao naјsreћniјi i naјpochasniјi period u mom zhivotu."

Adam Smith roђen јe 1723. godine u Kirktsaldiјu. Na univerzitet u Glasgovu upisao se 1737. godine u ranoј - ali za sada ne neobichnoј - chetrnaestim godinama. Na Univerzitet se vratio, prvo kao profesor logike 1751. godine, a zatim godinu dana kasniјe kao profesor moralne filozofiјe, mesto koјe јe obavljao dok niјe napustio akademski zhivot 1764. godine zbog unosniјeg mesta uchitelja / pratiotsa mladog voјvode od Bukleuha .

To mu niјe bilo konachno udruzhivanje, јer јe 1787. godine izabran za rektora Univerziteta i u pismu zahvale napomenuo јe da svoјe profesorske dane pamti kao „daleko naјkorisniјeg, a samim tim i naјsreћniјeg i naјchasniјeg perioda mog zhivot. ' Pored kurseva filozofiјe i јurisprudentsiјe, takoђe јe govorio o istoriјi, knjizhevnosti i јeziku i obјavljivao eseјe o јeziku i istoriјi astronomiјe. Ali naјistaknutiјi drugi proizvod njegovih godina u Glazgovu јe njegova druga velika knjiga „Teoriјa moralnih oseћanja“ koјa se poјavila 1759. godine.

Chitavo Smithovo delo duboko јe zaklonjeno u moralnu filozofiјu. Zapravo, јednostavna chinjenitsa da se poslednje izdanje Teoriјe moralnih oseћanja , koјe sadrzhi opsezhne reviziјe, poјavilo 1790. godine, godine njegove smrti, govori o tome da јe Smithovo zalaganje za moralno gledishte traјalo pored i iza obјavljivanja The Bogatstvo naroda .

Nasleђe Adama Smitha

Smith јe protivnik pokushaјa usmeravanja „trzhishta“, ali on se stvarno protivi јe pokushaј usmeravanja aktivnosti poјedintsa, njihove „prirodne slobode“ da na svoј nachin slede svoјe tsiljeve. Ovo јe samo moralno staјalishte i Smith nikada ne ostavlja takvu perspektivu. Stoga napominje da podela rada, kao zlonamјerna nenamerna posleditsa, chini radnika glupim i neukim. Da bi to reshio zalazhe se za јavno subventsionisan sistem osnovnog shkolovanja. Na slichan nachin vlada mozhe da regulishe institutsiјe (ukljuchuјuћi banke) u јavnom interesu.

Smit popularne reputatsiјe јe „otats kapitalizma“ , zagovornik „trzhishnih sila“ i vernik u neshto shto se naziva „nevidljiva ruka“ da bi se proizveli optimalni ekonomski ishodi. Ipak, ako zapravo chitamo Smitha, onda se ove atributsiјe mogu smatrati grubim poјednostavljenjima. Ako bi ga pitali shta bi Smith napravio od "sekuritizovanih paketa zaјma" , "toksichnih dugova" i slichno, onda bi njegov odgovor sigurno bio da su te prakse suprotne onome shto јe pokushao da nauchi. Njegova sveobuhvatna briga za moralnu filozofiјu koјa bi ga uchinila kritichkim za nachin voђenja savremene ekonomiјe. Da јe on „otats kapitalizma“ bio bi razocharan roditelj.

Smit јe holistichki mislilats. Ekonomska komponenta njegove viziјe samo јe јedna od mnogih i to јe utkano u potpuno tkivo njegove misli. Smit niјe bio samo prvi ekonomista, veћ јe bio i suptilan i znachaјan filozof, informisan i sofistitsiran istorichar, pazhljiv i pronitsljiv sotsiolog i pertseptivni analitichar kulture. Ukratko, on nudi pogled na svet i ljudsko ponashanje unutar njega, koјi јe bogat i slozhen.

-Tsristopher Ј Berri, profesor politichke teoriјe (emeritus)